Policijata i narodot kako partneri - Community policing (makedonski) 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10

´╗┐Univerzitet ,,Sv. Kliment Ohridski,, -Bitola
Fakultet za bezbednost-SKOPJE
Seminarska rabota
Voved vo policiski nauki
Policijata i narodot kako partneri
(community policing)
PREDMETEN NASTAVNIK;Trpe Stojanovski izrabotil:SofijaDon~eva
PREDMETEN ASISTENT: Rade Rajkov~evski
Status:vonreden
Broj na indeks:974/08
Skopje.............
Sodr`ina
Voved: . .. . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . 3
Sodr`ina .. . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .4
Poim za Community policing .. . . . . . . . . . . .. . . . . . . 4
{to pretstavuva vsu[nost Community policing. . . .4
{to ja pravi Community policing razli~na . . . .. .. . . . 6
Programata ISITAP na Ministerstvoto za pravda na SAD
pomaga vo obuka na policijata vo Makedonija. . . . . . 6
Sorabotkata na policijata so graganite. . .. . . . . . . . . .7
Kako vo Makedonija se podobruva sorabotkata na policijata so graganite
Odr`uvawe govor na premerot kon policiskite slu`benic. . . . . . . .. . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . 8
Misijata na Obse vo Republika makedonijai reformite na policijata. . . .. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . .. . . . . . . . . . . . 10
ZAKLU^OK .. . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . .. . . . . . .. 10
Voved:
Pomegu razvojot na zaednicata , kako proces i bezbednosta kako funkcij avo nea, odnosno sostojba postoi visok stepen na korelacija.Odnosite pomegu bezbednosta , poterbite i razvojot se polivalentni i heterogenic.Kon ova terba da se dodade deka razvojot vo svoeto bitie , pretstavuva proces, na dejstvuvawe na milioni gragani so razli~ni interesi , znaewa i sposobnosti , vo koi se zadovoluvaat site potrebi , vklu~uvajki gi i bezbednosnite .Vo toj proces ~ovekot e dvigatelen i korisnik na pridobivkite od razvojot.
Vo liberalnite teorii , nekoi avtori kako na primer Oto Maer , Julius Hacek i drugi , policijata ja tretiraat kako ,, socijalna funkcija na op[testvoto ,,.Formulata ,, policijata e gri`a da se otstrani zloto ,, ima trajna vrednost , no nejzinata sodr`ina , obem i intenzitet se menuvaat i se modificiraat spored sostojbata na zagrozenost na graganite , op[testvoto i dr`avata .Vo taa smisla , naukite za policijata razlikuvaat dva osnovni poimi:opasnost i bezbednost.Vo svoeto preventivno deluvawe policijata mora da ja zafati latentnata i apstraknata opasnost . Osnovna zada~a na policijata e da gi za[tituva graganite i op[testvoto od onie opasnosti koi ja zagrozuvaat vnatre[nata bezbednost .
Policijata , kako dr`avna institucija , ne mo`e da deluva bez sorabotka so graganite.
Vo procesot na nastojuvaweto da stane nauka ili profesija policijata mo`ebi ne uspela da sfati deka potencijalno poveke e srodna so op[testvenite otkolku so prirodnite nauki.
Policijata mora da ima uvid vo dinamikata na sostojbite koi sozdavaat nesigurnost zaradi sozdavawe policiska prognoza i programa za nivno suzbivawe.Vo stru~nata obuka i obrazovanie policiskite slu`benici mara da ovladeat so preventivna funkcija na policijata i nejzinite odnosi so javnosta .Dene[nite policiski slu`benici treba da nau~at ne samo taktika , tehnika i metodika na uspe[na borba protiv kriminalot , tuku mora da se zdobijat so obrazovanie [to ke im ovozmo`i da gi razbiraat lugeto so [to pomegu niv bi imala komunikacija so [to graganite ke mo`at polesno da gi iska`at svoite problemi , a policijata polesno ke mo`e da im pomogne vo re[avaweto na nivnite problem . Odredenite slobodi i prava bile prifateni od site golemi svetski religii i pogolemiot broj lokalni kulturi i sistemi kako fundamentalni za ~ovekovoto postoewe .Kako takvi tie ne mo`at da bidat odzemeni ili negirani poradi prekr[ok ili povreda na Zakonot od strana na bilo koj graganin .Obvrska na sekoj pripadnik na policiskite sili e takvite osnovni prava da gi prepoznae , da gi za[tituva i pravilno da go naso~uva i kontrolira svoeto odnesuvawe koe se reflektira vrz pravata i slobodite na graganite .Zatoa [to dokolku policiskite slu`benici upoterbuvaat fizi~ka sila vrz graganite mnogu ~esto so [to go prekr[uvaat zakonot so toa komunikacijata i sorabotkata so graganite ke se namaki zatoa [to graganite ke ja nemaat potpolnata sloboda da im se doverat za svoite problemi .A so toa ne gubata samo graganite tuku i policiskite vlasti bidejki sorabotkata na policijata so graganite e mnogu bitna zatoa [to preku niv vsu[nost tie se poblisku do problemite [to se slu~uvaat .Zatoa [to za vreme na edna istraga najva`nite dokazi mo`at da dojdat preku graganite i dokolku ja nema taa sorabotka ke bide mnogu pote[ko sa se re[i nekoj slu~aj .No ako eden graganin ne komunicira so policijata za svoite problemi tie nema da znaat kako da mu pomognat .Zatoa policijata i graganite treba da bidat partneri koi ke si pomagaat na razli~ni na~ini.

besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!