Zloupotreba Interneta Poslednjih nekoliko godina, Internet je doživeo veliku ekspanziju. Internet je najnovije i s mnogih gledišta najmoćnije sredstvo komunikacija. Njegov je uticaj na pojedinca, narode i međunarodnu zajednicu ogroman i raste iz dana u dan. Internet ima mnoge pozitivne primene i dobre strane, no njegovim se neprimerenim korišćenjem može počiniti i mnogo štete. Hoće li se koristiti za dobro ili na štetu zavisi će u velikoj meri o pristupu.
Ne postoji samo dobra ili samo loša tehnologija. U najvećem broju slučajeva, Internet se koristi za poslovanje, zabavu ili edukaciju, ali jednako nudi i neslućene mogućnosti za distribuiranje nelegalnog materijala ili sprovođenje nelegalnih aktivnosti.
Širenje Interneta pokreće brojna etička pitanja kao što su pravo na privatnost, tajnost, sigurnost i poverljivost podataka, pravo na intelektualno vlasništvo i autorska prava, zatim pitanja pornografije, web stranica koje potiču mržnju, širenje glasina i kleveta i mnoga druga.
Internet je, neformalan, te na njemu ne postoje zakoni. Postoje samo preporuke koje zvanično nemaju obavezujuću ulogu, ali u praksi ih se svi u manjoj ili većoj meri pridržavaju.
Ove preporuke su distribuirane u obliku RFC dokumenata, no njih ima mnogo i pokrivaju sve aspekte Interneta počev od najosnovnije tehničke dokumentacije, pa do kodeksa ponašanja.
RFC1855 - Netiquete Guidelines, predstavlja dokument koji navodi pravila pristojnog ponašanja na Internetu, koji je nastao u vreme samoregulacije, kada je bilo dovoljno apelovati na svest korisnika Interneta.
Sve je više ljudi koji slobodu koju u svakom pogledu pruža Internet pogrešno tumače. Oni Internet servise koriste na taj način da nanose štetu, kako drugim pojedincima tako i firmama i raznim organizacijama.
U ovom seminarskom radu ću se osvrnuti, (pored širenja računarskih virusa), na dva najmasovnija vida zloupotrebe Interneta:
- Zloupotreba Interneta od strane zaposlenih i
- “Bombardovanje” SPAM e-mail porukama.

2. Etika i moral

Reč etika potiče od grčke reči ethos (što znači - običaj, značaj, ćud). U suštini etika predstavlja nauku o moralu i ima zadatak, ne samo da nas upozna sa tim: šta je moral, koje su njegove osnovne komponente, nego i da zauzme kritičko stanovište prema postojećoj moralnoj praksi. Zadatak etike nije samo u tome da ukaže na sva različita gledanja ljudi, nego i da izvrši vrednosnu ocenu i da ukaže na prave istinske vrednosti.
Reč moral obrazovana je prema latinskom prevodu (mos, genitiv - moris, moralis) izvornog grčkog termina ethos koji označava ono što se u ljudskom ponašanju i običajima odobrava ili prihvata kao valjano ili dobro, odatle je izvedena opšta odredba morala kao skupa ili sistema normi ljudskog ponašanja.
Etiku možemo definisati kao discilinu koja se bavi sistematizacijom, utvrđivanjem i preporučivanjem koncepata dobrog i lošeg ponašanja. Etika se takođe naziva i filozofija morala.

Kakva je uloga etike?

- Učenje razlikovanja šta je dobro, a šta loše, šta je ispravno, a šta pogrešno u postupcima ljudi u njihovoj svakodnevnici.
- Osveštava pojedinca, grupe, društvo prema usvojenim društvenim vrednostima, idealima koji su obično navedeni u ustavu nacionalne države, odnosno u kodeksu ponašanja preduzeća i organizacija.
- Uči pojedince, grupe i društvo u celini normama i poželjnom ponašanju (stvara društveni karakter).
- Prilagođava ljude i društvo promenama do kojih tokom razvoja dolazi u odnosima poželjnog ponašanja.
- Integriše, udružuje, uklapa pojedine grupe, nacije u određenu društvenu zajednicu kojoj teže.

3. Poslovna etika

Poslovna etika ne predstavlja poseban moralni standard, već studiju o tome kako poslovna politika predstavlja jedinstveni problem moralnoj ličnosti koja reprezentuje ovaj sistem.
Poslovna etika se bavi poslovnim ljudima koji u svojim organizacijama svakodnevno donose odluke; - koja je od dve ili više opcija dobra i ispravna. Da li treba nekoga da primi na posao, da ga nagrade ili unaprede, kazne ili čak otpuste, da li u određenoj situaciji treba da ponude ili prihvate poklon, kako da reaguju ako predpostavljeni od njih zatraži da postupe suprotno svojim uverenjima.
Suština poslovne etike, je da se čovek svakodnevno susreće sa mnoštvom moralnih i etičkih dilema. Svaka moralna dilema nudi izbor - preći granicu moralnog ili ne. Tih problema mora biti uvek svestan i mora znati da postoji mogućnost izbora. Izbor je samo njegov i odslikava njega kao ličnost. Odluke u preduzeću mogu biti kolektivne, ali je odgovornost uvek pojedinačna i toga treba biti uvek svestan, a izbor uvek postoji.
Jedna od najvećih odlika i vrednosti etike treba upravo da bude njena javnost i transparentnost, jer njena funkcija nije samo da rešava probleme i etičke dileme koje nastaju "u hodu" već isto tako da u organizaciji vrši poučnu i edukativnu ulogu.
Razumevanje, prepoznavanje i poštovanje etičkih principa je od ogromnog značaja za sve, jer postojanje etičkih normi predstavlja suštinu i najznačajniju odliku civilizovanog društva.
Za razumevanje i sprovođenje etičkog ponašanja u organizacijama postoji više uslova. Etičko ponašanje ljudi u mnogo čemu zavisi od okolnosti i specifičnosti konkretne situacije, sistema nagrađivanja, od toga šta rade i kako se ponašaju kolege u sličnim situacijama, od očekivanja predpostavljenih itd.
Kao što je menadžer odgovoran da podstiče i povećava produktivnost u svojoj radnoj sredini, on je odgovoran i da se njegovi direktno podređeni ponašaju u skladu sa etičkim normama organizacije.
Pritom, nije samo važno postaviti etičke ciljeve u ponašanju, već je isto tako važno nastojati da se oni i ostvare. Kao što je poznato, zaposleni uvek pridaju više značaja onome što menadžeri rade nego onome što menadžeri govore i zbog toga je važno da menadžeri iskoriste svaku priliku da kroz svoj rad i postupke pokažu svojim ljudima dobre primere etičkog ponašanja.
Ako su menadžeri zainteresovani za etičko ponašanje svojih podređenih, važno je da vode računa, ne samo da cilj koji su zacrtali bude ostvaren, već da taj cilj bude ostvaren na način koji je korektan i etički ispravan.
Ako su zaposleni nagrađeni za ostvarenje cilja nezavisno od metoda koji su koristili, veća je verovatnoća da neće voditi računa o etičnosti i da će pre preći crtu neetičkog ponašanja.
Etički pravilnici imaju značenje etičke opredeljenosti preduzeća i moraju biti smisleni i ne trebaju biti skup mera i ograničenja koju je izradila grupa rukovodilaca.
Bitno je da etički pravilnik preduzeća sadrži i elemente osećanja obaveze da se taj pravilnik poštuje kao i elemente koji se odnose na prava zaposlenih. Važan uslov za sprovođenje etičkih pravilnika u preduzeću je da se pre njegovog puštanja u primenu obavi niz konsultativnih razgovora na svim nivoima, kojima se pored boljeg razumevanja, obezbeđuje i sagledavanje različitih etičkih pitanja i njihov uticaj na različite delove organizacije. Etično ponašanje mora biti podržano kroz stimulativni sistem preduzeća. Zaposlene treba nagrađivati za etično ponašanje, a za neetično kažnjavati.
Rukovodstvo mora naglasiti važnost etike, tako što se neetičko ponašanje pojedinca neće nagrađivati bez obzira na njegove radne kvalitete.
Obuka za sticanje etičke svesti je bitan uslov za podizanje nivoa etičkog ponašanja u jednoj organizaciji. Treba podsticati zaposlene da utiču na tim sastancima kao i u drugim vidovima etičke obuke, kao na primer simulacija određene situacije u kojoj zaposleni mogu da se nađu. Učestvujući u raspravama o etičkim problemima u organizaciji, sagledavaju složenost procesa donošenja odluka, i zaposleni postaju svesniji opasnosti žrtvovanja integriteta radi kratkoročne prednosti.
Istraživanja su pokazala da uspešne kompanije u razvijenim zemljama imaju precizno definisanu poslovnu etiku, kao i zajednički sistem vrednosti zaposlenih. Kako etika utiče na nivo zadovoljstava vlasnika, menadžmenta, zaposlenih i potrošača, tako utiče i na okruženje. Pravilnom poslovnom etikom uspostavljaju se uspešne veze preduzeća sa spoljašnjim okruženjem.

4. Internet

Internet predstavlja računarsku mrežu informacija. Internet je sastavljen iz velikog broja manjih međusobno povezanih mreža, zvanih međumreže. Ove međumreže mogu povezivati desetine, stotine, hiljade računara omogućujući im da međusobno razmenjuju informacije i da informacije crpe iz različitih izvora kao što su superračunari i baze podataka.
Internet je omogućio ljudima širom sveta da brzo i jeftino međusobno komuniciraju. Za razliku od radia i televizije, Internet je decentralizovani sistem. Svaki pojedinac koji se konektuje može komunicirati sa bilo kim drugim na Internetu, objavljivati ideje i prodavati robu uz minimalne troškove.
Danas, gotovo svi Internet poistovećuju s njegovom najmlađom komponentom - World Wide Web-om. WWW, predstavlja računarsku mrežu izvora informacija kroz koju korisnik može da se kreće pomoću linkova od jednog dokumenta do drugog. Informacije na WWW nalaze se na računarima širom sveta. Web je postao veoma popularan izvor informacija otkad je postalo moguće videti slike i druge oblike multimedije.
Web pruža ”mesto” gde kompanije, institucije i pojedinci mogu prikazati informacije u vezi svojih proizvoda, istraživanja i ličnih podataka. Svako ko poseduje ili ima pristup računaru konektovanom na Web može videti veliku većinu ovih informacija.
Mali procenat informacija na Web-u je dostupan samo onima koji su pretplaćeni na njih ili ovlašćenim korisnicima. Web je postao mesto okupljanja velikog broja grupa i tržište za mnoge kompanije. Muzeji, biblioteke, vladine institucije i škole čine Web vrednim izvorom znanja i informacija, objavljujući podatke i istraživanja, dostupne velikom broju ljudi.
Najjednostavniji način komunikacije na Internetu, je e-mail. E-mail je nezamjenjiv pri intenzivnijoj komunikaciji, pogotovo sa saradnicima ili poslovnim partnerima koji su geografski udaljeni. Naravno, razgovor telefonom i pošta imaju svojih prednosti koje digitalna tehnologija teško može nadoknaditi. Međutim, u velikom broju praktičnih slučajeva komunikacija e-mailom štedi vreme i čini komunikaciju kvalitetnijom i potpunijom.
Poslednjih nekoliko godina, Internet je doživeo veliku ekspanziju. Internet je najnovije i s mnogih gledišta najmoćnije sredstvo komunikacija. Njegov je uticaj na pojedinca, narode i međunarodnu zajednicu ogroman i raste iz dana u dan. Internet ima mnoge pozitivne primene i dobre strane, no njegovim se neprimerenim korišćenjem može počiniti i mnogo štete. Hoće li se koristiti za dobro ili na štetu zavisi će u velikoj meri o pristupu.
Ne postoji samo dobra ili samo loša tehnologija. U najvećem broju slučajeva, Internet se koristi za poslovanje, zabavu ili edukaciju, ali jednako nudi i neslućene mogućnosti za distribuiranje nelegalnog materijala ili sprovođenje nelegalnih aktivnosti.
Mnogi sajtovi nude na izgled primamljiv sadržaj, iza kojeg šire viruse, ili mržnju, kockanje, nasilje, pornografiju. Na žalost, opasnosti na Internetu su mnogo veće negoli u drugim medijima, jer je kontrola Internet prezentacija veoma ograničena. Primera radi, vlasnik sajta može da bude u jednoj zemlji, njegov server u drugoj, operateri sajta u trećoj i tako redom. Na taj način je stvoren jedan pravni vakum, u kojem se zapravo ne zna ko je i u kojoj meri odgovoran za sadržaj nekog sajta.
Internet je postao jedno krajnje nekontrolisano polje, koje, na žalost, daje podjednake šanse i ljudima sa časnim namerama ali i ljudima u čije namere ne možete verovati.
Upravo zbog internacionalnog karaktera ove mreže, efikasan način sprečavanja zloupotrebe zahteva zajednički angažman i odgovornost lokalnih vlada, policije, Internet industrije, školstva i roditelja, kao i njihovu blisku saradnju, kako na nacionalnom, tako i na internacionalnom nivou.
Zbog globalizacije Interneta postoje vrlo škrti zakoni koji regulišu sve veći broj prekršaja osnovnog kodeksa Interneta, kao i nemogućnost zakona jedne države da aktivno sankcionišu zloupotrebe iz drugih država.
Zbog velikog broja korisnika Interneta i velikog broja država koje učestvuju u njemu, skoro je nemoguće određenu osobu "uhvatiti" i kazniti na Internetu. Mnoge vlade su donele zakone koji važe samo u njihovim zemljama, međutim još uvek je veliki broj država koje nisu svesne mogućnosti Interneta i svih njegovih tamnih strana. Donošenje ovakvih zakona i pravila nije nimalo lak zadatak, u nekim državama je čak i nerešiv. Širenje Interneta pokreće brojna druga etička pitanja kao što su pravo na tajnost, sigurnost i poverljivost podataka, pravo na intelektualno vlasništvo i autorska prava, zatim pitanja pornografije, web stranica koje potiču mržnju, širenje glasina i kleveta i mnoga druga.

5. Zloupotreba Interneta od strane zaposlenih

Što se više računari i Internet koriste u poslovanju, njihovo korišćenje u sasvim privatne svrhe je sve veći problem.
Istraživanje sprovedeno nedavno u Velikoj Britaniji otkriva da je zloupotreba elektronske pošte i Interneta postala najveći disciplinski problem za poslodavce.
Prema nekim istraživanjima, kada se gleda vrsta privatnih aktivnosti za koje se koristi Internet, u 89% slučajeva je to rad na nekom od pretraživača, u 75% slučajeva čitanje vesti ili sportskih naslova, u 67% kupovina, 55% aktivnosti se odnose na pisanje ili čitanje elektronske pošte lične prirode, 49% na proveru stanja na berzi (ovo nas još uvek ne dotiče), 22% igranje igrica preko Interneta, 14% obavljanje ličnih poslova u vezi elektronskog bankarstva i 11% na posećivanje sajtova sa pornografskim sadržajem.
Druga istraživanja govore da prosečan Internet korisnik provede oko dva sata dnevno na Internetu, od toga 31% vremena nešto radi u privatne svrhe. Čak 70% ispitanika priznaje da primaju i šalju e-mail poruke sa sadržajem "rezervisanim za odrasle", 64% šalje "politički nekorektne" ili uvredljive privatne poruke, 57% priznaje da surfovanje po Webu smanjuje njihovu produktivnost, 37% neprekidno surfuje po Webu, a njih 29% je i uhvaćeno od strane šefova da računarske resurse firme i Internet koriste u privatne svrhe.
Časopis Personnel Today i konsultantska firma KLegal sproveli su istraživanje koje je obuhvatilo 212 kompanija sa više od 50 zaposlenih. Rezultati istraživanja otkrivaju da su disiplinski postupci vođeni zbog zloupotrebe Interneta po svojoj brojnosti nadmašili slučajeve u kojima su zaposleni optuženi za prevaru, nasilje ili ugrožavanje zdravlja i bezbednosti.
U proteklih godinu dana pokrenuto je ukupno 358 disiplinskih postupaka zbog nedozvoljenog korišćenja Interneta. Najrašireniji prekršaji su prekomerno korišćenje Interneta u privatne svrhe, slanje poruka e-pošte s pornografskom sadržinom i poseta pornografskim lokacijama na Webu, uprkos tome što 93% kompanija ima pravila kojima se određuje način korišćenja Interneta.
Kod mnogih ozbiljnih disciplinskih slučajeva radilo se o distribuciji materijala, često pornografske sadržine, korišćenjem kompanijskih naloga za
e-poštu. Skoro dve trećine otkaza i polovina disciplinskih postupaka vođeno je zbog pristupa pornografskom materijalu i njegovoj distribuciji.
Razlog za ovu pojavu može biti različito shvatanje onoga šta je dopušteno, odnosno zabranjeno. Ono što neko misli da je dozvoljeno kod kuće, često može biti neprihvatljivo na radnom mestu. Osim toga, upotreba Interneta je u neprekidnom porastu, a samim tim i mogućnost zloupotrebe.
Istraživači tvrde da problem zabrinjava poslodavce iz dva razloga - prvo, ovakvi slučajevi štete reputaciji kompanije i drugo, troškovi kompanije se povećavaju zbog vremena koje zaposleni troše na vanredne aktivnosti.
Problem sa korišćenjem poslovnih resursa u privatne svrhe nije samo u tome što zaposleni rade nešto drugo, a ne ono za šta su plaćeni, već što takve aktivnosti dovode do pada produktivnosti i tokom ostatka radnog vremena. Osim toga, ovakav rad može povremeno da ugrozi bezbednost mreže, pa čak i da naruši ugled kompanije u javnosti. Zamislite samo kako to izgleda kad se neko sa rasističkim, šovinističkim ili sličnim porukama pojavi negde na diskusionim listama i svima prikaže svoju e-mail adresu u kojoj je sadržan i naziv firme u kojoj radi.
Poslodavci su shvatili značaj ove pojave, tako da 20% kompanija danas svakodnevno nadgleda kako zaposleni koriste Internet i e-poštu, u poređenju sa 11% pre godinu dana.
Istraživanje je pokazalo da više od 90% kompanija informiše zaposlene da se njihove elektronske komunikacije nadgledaju, dok manje od 10% to radi tajno i na taj način, između ostalog, krši i neke britanske zakone.
Za uspešnu borbu protiv ovih pojava kompanije moraju preispitati svoj stav prema upotrebi Interneta, unaprediti softver za praćenje korisnika i redovno komunicirati sa zaposlenima i upoznavati ih sa odlukama koje se tiču upotrebe Interneta.
Svaki zahtev za otvaranjem Web strane ili poruka elektronske pošte se evidentiraju i nakon izvesnog perioda stavljaju na uvid rukovodstvu firme. Naravno, zaposleni se unapred obaveštavaju da će ova mera biti primenjena. U najvećem broju slučajeva, 82% ispitanih rukovodilaca smatraju da je primena ovakvih rešenja opravdana i neophodna i u potpunosti podržavaju praksu čitanja elektronske pošte zaposlenih.
Međutim, ono što je najzanimljivije, je to što po evropskim istraživanjima i 71% zaposlenih prihvata ovakva "pravila igre", čak 73% zaposlenih smatra da poslodavac ima pravo da pregleda njihovu elektronsku poštu.
Naravno, postoji i druga strana medalje. I pored statistika koje govore da to zaposlenima ne smeta previše, realno je očekivati da će mnogima takva praksa veoma ići na živce. Iako rukovodstvo ima pravo i da pretura po fiokama radnih stolova zaposlenih, to se smatra prilično nepristojnim.
A i čitanje elektronske pošte ljudi doživljavaju kao napad na njihovu privatnost, nešto kao "Velikog brata" koji im stoji iza leđa i koji ih sve vreme posmatra. Prevelika doza kontrole kvari atmosferu na poslu, a na to su obično najviše osetljivi oni najvredniji i najkreativniji radnici.
Upravo oni koji najlakše mogu da nađu drugi posao. Zbog toga primena ovih mera mora da bude pažljivo dozirana, da razlozi za njihovo uvođenje budu objašnjeni zaposlenima i potkrepljeni činjenicama. U suprotnom, borba protiv pornografije i sličnih zloupotreba Interneta firmi se može žestoko osvetiti.
Kod nas nisu vršena slična istraživanja, ali ono što se može čuti iz poslovnih krugova jeste da se i kod nas vlasnici firmi suočavaju sa ovim problemom. Evidentno je, da je i kod nas široko rasprostranjena pojava zloupotrebe Interneta, ali da ova pojava nije dovoljno proučena, kao i štete koje od nje nastaju, uzroci koji dovode do nje i mogućnosti njene prevencije i sprečavanja.
U prilog sprečavanja ove pojave pojavljuje se nekoliko osnovnih saveta, kao osnova za razvijanje doktrine sprečavanja zloupotrebe Interneta, ali i kao podstrek za dublja istraživanja vezanih za ovu pojavu u cilju dolaženja do niza mera i postupaka kojim bi se zlupotreba Interneta od strane zaposlenih svela na najmanju meru ili neutralisala:
Nekoliko osnovnih saveta kao osnova za sprečavanja zloupotrebe Interneta:

- Upoznati zaposlene sa štetama koje mogu nastati prilikom zloupotrebe Interneta (novac koji firma troši na Internet bez svrhe, zlonamerni softveri se često mogu instalirati preuzimanjem fajlova sa porno sajtova i sl).
- Napraviti listu nedozvoljenih aktivnosti na Internetu (poseta pornografskim sajtovima, slanje SMS poruka, slanje privatnih e-maila, skidanje muzike i filmova...).
- Upoznati zaposlene s listom nedozvoljenih aktivnosti. I objasniti da je ona napravljena u cilju zaštite interesa firme od šteta koje mogu nastati (novčanih i drugih) i da će svaka zloupotreba Interneta biti smatrana povredom radne discipline.
- Odrediti adekvatne disciplinske mere za one koji zloupotrebljavaju Internet i upoznati zaposlene s njima.
- Instalirati odgovarajuće programe u računare, a koji omogućavaju praćenje i beleženje svih aktivnosti na Internetu, kao i ograničavanje vremena prilikom korišćenja Interneta, tako da će svaka zloupotreba Interneta od strane zaposlenih biti evidentirana i biće predmet odgovarajućeg disciplinskog postupka.
- Na kraju svakog meseca pregledati snimljene logove kako bi se detektovalo da li je bilo zloupotrebe Interneta.
- Primeniti disciplinske mere prema onima koji su prekršili pravila.
- Savet za osnovnu disciplinsku meru je "atak na džep" odnosno vreme koje je provedeno na Internetu u privatne svrhe, a koje se može izvaditi iz loga, - cenu koštanja tog vremena, naplatiti od onog ko je zloupotrebio Internet u privatne svrhe - skinuti mu od plate. "cena vremena" neka bude nekoliko puta skuplja od uobičajene.
- S obzirom na to da kod nas mnogi ljudi nemaju računare kod svojih kuća, a da im je posredstvom Interneta gotovo sve "na dohvat ruke", što može biti jedan od uzroka njegove zloupotrebe, možda je dobro odrediti vreme koje zaposleni mogu koristiti za upotrebu Interneta u privatne svrhe ("dodeliti" im vreme), ali opet uz odgovarajuća pravila kao što je recimo da za svoje privatne e-mailove ne mogu uoptrebaljavati e-mail firme, da ne mogu snimati fajlove na hard disk i sl., i odgovarajuće disciplinske mere ako se ta pravila prekrše.

Sigurnosne politike u poslovnom svetu su izričito restriktivne. Pojednostavljeno rečeno, sve je zabranjeno, osim onog što je izričito dozvoljeno. A dozvoljeno je samo ono što je neophodno za obavljanje posla.
Pojedincu se ostavlja mogućnost izbora, ali sloboda se mora uravnotežiti ličnom odgovornošću. Težište sprovođenja sigurnosne politike treba biti u većoj meri na obrazovanju, nego na sužavanju izbora i sankcionisanju.
RFC1855 - Netiquete Guidelines, predstavlja dokument koji navodi pravila pristojnog ponašanja na Internetu, koji je nastao u vreme samoregulacije, kada je bilo dovoljno apelovati na svest korisnika Interneta. No, njegova je vrednost neprolazna. Jedna od prevedenih verzija se može skinuti sa sajta http://www.uzice.net/yasi/bonton.html
Najznačajniji doprinos u sprečavanju zloupotreba Interneta firme postižu edukacijom zaposlenih. Firme treba da organizuju kurseve ili seminare za svoje zaposlene, treba da obezbede lak pristup literaturi i dokumentaciji koja se bavi ovom tematikom. Firme moraju imati jasno definisan stav u vezi zloupotreba Interneta, izražen kroz zaposlenima dostupna dokumenta. Firme treba zaposlenima jasno da stave do znanja šta je kodeks ponašanja na Internetu i da od njih zahtevaju da ga poštuju. Zaposleni treba da budu upoznati sa konsekvencama koje slede ukoliko zloupotrebljavaju Internet.
Vrlo je bitno da firma, u preventivne svrhe, redovno objavljuje podatke o otkrivenim i sprečenim slučajevima zloupotrebe Interneta delujući dvojako: prvo, skreće se pažnja zaposlenima na ove probleme i daje im se do znanja da se njihovom rešavanju pristupa ozbiljno i aktivno, a drugo, odvraća potencijalne zaposlene da se bave takvim aktivnostima.

6. SPAM (neželjeni e-mail)

Sve je više ljudi koji slobodu koju u svakom pogledu pruža Internet pogrešno tumače. Oni Internet servise koriste na taj način da nanose štetu, kako drugim pojedincima tako i raznim firmama i organizacijama.
U žargonu se nazivaju spamerima i mogu se u osnovi podeliti u tri kategorije:
- one koji svoju slobodu koriste da se zabavljaju na tuđ račun,
- one koji žele da ostvare korist, opet na tuđ račun, i
- možda najbrojnija kategorija, a to su obični korisnici Interneta koji iz neznanja rade neke stvari koje nanose štetu drugima.
Spam Razumljivo je, samo prve dve kategorije ljudi se svrstavaju u štetočine i oni spadaju u grupu protiv koje se treba boriti, jer samim tim što se bave takvim aktivnostima oni pokazuju svoju bezobzirnost i nepoštenje. Svi pokušaji da se neki od njih preobrate u normalne korisnike završili su potpuno bezuspešno. Oni su inače veoma maštoviti u nalaženju načina da maltretiraju što više ljudi ne prezajući ni od čega.
Treća kategorija, su obični, normalni ljudi, koji nalaze Internet korisnim. Ipak, zbog svog neznanja umeju da naprave popriličnu štetu, i najčešće toga nisu ni svesni. U praksi, kada im se skrene pažnja oni se izvinjavaju i trude se da ne ponove greške.
Internet je, kao što rekoh neformalan, te na njemu ne postoje zakoni. Postoje samo preporuke koje zvanično nemaju obavezujuću ulogu, ali u praksi ih se svi u manjoj ili većoj meri pridržavaju. Ove preporuke su distribuirane u obliku RFC dokumenata, no njih ima mnogo i pokrivaju sve aspekte Interneta počev od najosnovnije tehničke dokumentacije, pa do kodeksa ponašanja.
Najčešće ova dokumentacija, zbog čestih izmena nije ni prevedena sa engleskog na druge jezike. Takođe, za aktivnosti na Internetu važe lokalni zakoni država, što ume da bude problematično jer nije lako odrediti koja država ima jurisdikciju nad određenim segmentima Interneta. Cenzura ne postoji, jer cenzura je ograničavanje slobode mišljenja. Ograničenja koja nameće Internet su materijalne i tehničke prirode.
Na Internetu ne postoje sudovi i sudski procesi. Kod očigledno nelegalnih aktivnosti stvar rešavaju administratori, najčešće onog sistema čiji je korisnik napravio štetu. Jednostavno mu zabrane dalje korišćenje Interneta sa tog sistema. Nekada, stvar rešavaju sami korisnici, bilo je čak i slučajeva da se korisnici i fizički obračunaju sa štetočinom.
Sve što je nezakonito i na Internetu se tretira kao nelegalno. No ima specifičnosti koje je stvorio Internet kao medij, a koje zakonski nisu predviđene ili su samo posredno predviđene. Ja se neću baviti svim pojedinostima nego samo onim slučajevima koji nanose direktnu štetu korisnicima, a to je pre svega zloupotreba e-mail-a.

6.1. Šta je SPAM?

Zbog velike ekspanzije interneta i velikog broja korisnika, neko se setio da toj populaciji nametne određeni vid reklamiranja u vidu masovnog slanja
e-mail poruka.
Definicija spam-a je: SPAM predstavlja svaku e-mail poruku koju korisnik dobije, a koja nema direktne ili indirektne veze sa njim.
Spam je takođe poznat i kao "junk" ili e-mail đubre. Ovaj vid reklamiranja je postao vrlo unosan, tako da određene firme nude svoje usluge ovog tipa firmama i pojedincima. U mnogim državama je ovaj vid reklamiranja zabranjen i strogo kažnjiv.
Ovo je najmasovniji vid zloupotrebe Interneta. Problem se svodi na to da veliki broj korisnika dobija veliku količinu e-pošte koja ih uopšte ne interesuje.
Dnevno, desetine miliona ovakvih poruka putuje Internetom. Procena je da oko 60% svih e-mail poruka čine spam poruke. Štete su višestruke: troškovi firmi i korisnika bespotrebno rastu, mreža je preopterećena obradom svih ovih poruka, korisnici imaju probleme jer im neželjeni e-mail prepuni limite u broju ili dužini poruka te im je korišćenje pošte potpuno onemogućeno, a naravno, gube silno vreme pokušavajući da među gomilom nepotrebnih poruka pronađu poruke koje su im važne.
Na prvi pogled, troškovi spama za krajnjeg korisnika i nisu veliki. Dobili ste poruku, samo ćete je obrisati i nikom ništa. Nažalost, nije baš sasvim tako. Kao prvo, spam poruke znaju da budu velike i desetak pa i više kilobajta, pa je potrebno vreme da poruku preuzmete sa Interneta čime trošite telefonske impulse i Internet vreme.
Nakon toga, potrebno je neko vreme da identifikujete poruku kao spam i da je obrišete. Moguće je, štaviše, da se u spam poruci nalazi i virus, pa tu treba dodati i povećane troškove održavanja zaštite računara.
Pored navedenih direktnih, postoje i indirektni troškovi, koji proizlaze iz činjenice da povećan protok poruka znači povećane troškove vašeg Internet provajdera, što on, pre ili kasnije, prevaljuje na krajnjeg korisnika povećanjem cena usluga.
Po istraživanju “Ferris Research”, preduzeća u SAD su potrošila skoro devet milijardi dolara na spam poruke, a u Evropi 2,5 milijardi USD. Procenjeno je izgubljeno radno vreme (4,5 sekundi po poruci), troškovi prenosa poruke, kao i povećani troškovi održavanja.
Sadržaj neželjenog e-maila su najčešće reklame za razne, obično bezvezne proizvode, ponude za brzu zaradu posredstvom multilevel marketinga, nelegalne usluge, promocija web sajtova, ponude za softver koji će vam omogućiti da i sami postanete spamer ili vrlo često pozivi da se uključite u lančana pisma, poznatija kao lanci sreće, ili pak potpuno izmišljeni pozivi da se uključite u neku humanitarnu akciju.

6.2. Postoji nekoliko vrsta SPAM poruka:

- Pravi SPAM - koji neko konstantno šalje bez mogućnosti uticaja korisnika da ta pošta prestane. Određena populacija na Netu šalje milione ovakvih poruka da bi isključila određeno mesto (čvor) na Internetu iz upotrebe. Ponekad je u pitanju čista obest pošiljaoca poruke, koji pronađe žrtvu, pa je bombarduje različitim sadržajima. Ovakvih primera ima puno, a zajedničko za sve njih je da primalac poruke ne može da utiče na prestanak stizanja poruka. Ovo je globalno najozbiljniji SPAM problem.

- Latentni (prikriveni) SPAM - ovo su poruke koje šalju osobe i firme ili servisi i koje na svom početku ili kraju imaju informaciju kako da korisnik prestane da ih dobija. Ovim se pošiljaoci ograđuju, nudeći korisniku mogućnost da se odjavi sa liste slanja. Obično na početku ovakvih poruka stoji rečenica "This is not SPAM" (ovo nije SPAM). Ova vrsta poruka je najučestalija na e-mail servisima Interneta i predmet je polemika da li jeste ili nije SPAM.

- Poruke o postojanju nekog (uglavnom e-mail) virusa - ovakve poruke same po sebi predstavljaju jednu vrstu virusa i veliki broj ljudi bar jednom nasedne na jednu od njih. Razlog zbog čega ove poruke predstavljaju neku vrstu virusa jeste geometrijska progresija i brzina kojom se šire, i time ovakve poruke utiču na već veliku zagušenost u Internet saobraćaju. U ovu kategoriju spadaju i poruke tipa "Iz xxx razloga, pošaljite ovu poruku na xxx (što vise) adresa i desiće vam se (ili neće vam se desiti) xxx".

- Poruke o brzoj zaradi - ovakve poruke, uglavnom, stižu bez naše volje, a primamljivi sadržaji naivne primaoce uspevaju da ubede u njihovu navodnu logičnost i istinitost.

SPAM je toliko zašao u pore Internet komunikacije da priznati stručnjaci iz ove oblasti često poistovećuju SPAM sa direktnim marketingom. Glavna razlika između ova dva pojma jeste u tome što direktan marketing predstavlja reklamiranje koje je namenjeno ciljanoj populaciji korisnika, nasuprot što većoj neciljanoj populaciji kojom se služe tvorci SPAM poruka.

6.3. Ko šalje SPAM poruke?

U znatnoj meri je prisutan neželjeni e-mail (SPAM), koji šalju nedovoljno upućeni korisnici koji su i sami bili žrtve, ali ne shvatajući to, učini im se da je to zgodan način da izreklamiraju nešto čime se bave. Oni naprosto ne razumeju šta je problem i često su ubeđeni da nema ničeg lošeg u tome što rade. Najčešće, dovoljno im je skrenuti pažnju, uputiti ih na neki antispam sajt i oni shvatajući koliko je spam loš, prestaju da ga prave.
Mnogo veći problem su pre svega ljudi koji u potrazi za načinima lake zarade, jedan od najboljih metoda nalaze u spamu. Oni su bezobzirni i ne interesuje ih ništa do laka zarada. Ipak, verovatno su najgori oni ljudi koji čak i ne traže zaradu već im ogromno zadovoljstvo predstavlja i samo to što izazivaju zagušivanje mreže i maltretiranje korisnika.
Takve poruke obično dolaze iz nepoznatog izvora, a razlozi zbog kojih se upućuju mogu biti vrlo različiti: obest i želja za ometanjem, agresivni marketing, pretnje, ucene, podvale, prevare, kompromitacija primalaca.
Postoje mnogi pojedinci koji sakupljaju e-mail adrese na različite načine i zatim ih koriste (ili prodaju) u različite svrhe. Postoje čitavi servisi koji se bave prikupljanjem ovakvih adresa i oni zarađuju velike pare prodajući adrese zainteresovanoj klijenteli, koja je zainteresovana za prodaju nekih proizvoda ili usluga na Internet-u, a koju ne zanima da li je to SPAM ili ne.
Postoji veliki broj istraživanja na ovu temu koja potvrđuju da se barem 1% ljudi koji dobiju SPAM poruku zainteresuje i kupe proizvod ili uslugu. Znači, što više adresa - više prodatih jedinica proizvoda ili usluge.
Rezultati jednog istraživanja sprovedenog u Americi prošle godine su sledeći: oko 75% ljudi koji prime SPAM poštu je ni ne pročita, nego je odmah izbriše. Od 25% onih koji je pročitaju oko 50% je izbriše, a oko 50% smatra da je u redu to što su dobili ovakvu poruku. Otprilike 2% pohvali proizvod, ako je dobro plasirana poruka, a isto toliko pošalje poruku da je iznervirano što je poruka stigla na njegovu adresu.
U zavisnosti od korisnikovog vremena korišćenja usluga Interneta, postoji raspodela ovih rezultata na stranu onih koji su vrlo neiskusni i kratko su na Internetu, kojima ne smeta ovaj vid reklame, prema vrlo iskusnima koji to ne odobravaju i vrlo često šalju posebne odgovore o tome da više ne žele da primaju ovakve poruke.
Znači, što je više korisnika koji su neiskusni u adresama koje koriste SPAM firme, veća je verovatnoća da će oni pročitati poruku i obrnuto.

6.4. Kako spameri dolaze do e-mail adresa?

Spameri do e-mail adresa korisnika dolaze relativno lako. Kao prvo, kolekcije koje sadrže milione e-mail adresa mogu se kupiti na nelegalnom tržištu. Uz njih obično kupac dobija i uputstva kako da spamuje i programe koji im to olakšavaju.
Često spiskovi korisnika e-mail lista bivaju ukradeni i uključeni u ove spamerske kolekcije. Neretko, postavljaju se "zamke" koje naizgled nude nešto atraktivno pozivajući korisnike da pošalju e-mail kako bi dobili detaljnije informacije. Međutim, s druge strane se nalazi program koji adresu naivnog korisnika automaski uključuje u kolekciju. Međutim, do popiličnog broja e-mail adresa može se doći i prostom pretragom na popularnim internet pretraživačima.
Jedan način preuzimanja vaše email adrese može se obaviti i vašim jednostavnim posećivanjem neke web prezentacije.
Drugi način je kada posetite neku prezentaciju koja traži da ostavite podatke uključujući i vašu e-mail adresu kako bi server kasnije mogao da vas obavesti o novostima, ili da vas jednostavno obavesti koji je vaš broj ukoliko ste se prijavili na neku nagradnu igru. To su načini na koje se načešće pribavljaju
e-mail adrese.
Postoji i mogućnost da ukoliko pošaljete neku e-mail poruku na news grupe, gde svako može videti vašu e-mail adresu, i jednostavno je uvrstiti u svoju bazu.
Zaključak je da e-mail ne treba ostavljati na prezentacijama, i da uvek treba imati barem dve e-mail adrese, jednu koja je vaša stalna "zvanična" i jednu na nekom od poznatih besplatnih e-mail servisa kao što su Yahoo, Hotmail i drugi.
Vašu zvaničnu e-mail adresu koristite samo za komuniciranje sa vašim prijateljima, a ovu drugu koristite za formulare i ostale vrste komunikacija sa drugim servisima interneta. Na taj način umanjićete količine spam poruka ili ih potpuno eliminisati.

6.5. Kako se zaštititi od SPAM-a?

Kao prvo, potrebno je da obezbedite da što manji broj ljudi zna vašu e-mail adresu.
Ako pregledavate Web sadržaje koji nude besplatne usluge, onda se ne pretplaćujte na njihove mailing liste na koje šalju obaveštenja o novim proizvodima.
Ako to ipak želite uraditi, od koristi može biti druga e-mail adresa na Hotmail.com ili Yahoo.com, koju ne koristite svakodnevno i koja može poslužiti prilikom registracije na raznoraznim Internet sajtovima koje traže vašu e-mail adresu. Čak i ako neko počne da bombarduje spamom tu adresu, uvek možete da kreirate novu, a e-mail adresu koju koristite svakodnevno, nikako nemojte davati svakom ko od vas to traži.
Ono što nikako ne treba raditi je odjavljivanje pritiskom na (“unsubscribe” ili “remove”) link u spam poruci. Obično je naveden tekst u kome se kaže da ako ne želite da više primate takvu poruku kliknete “ovde”. Po pravilu, pritiskom na dati link, samo obaveštavate spamera da neko postoji na toj adresi i da čita poruke. Ta informacija je spamerima jako bitna, zato što se oni usredsređuju upravo na takve e-mail adrese. Samim tim, povećavate verovatnoću da ćete dobijati još više spama.
Problem koji je vezan za to je i HTML kodirane e-mail poruke. Koristeći HTML kod i slike, spameri mogu detektovati da li ste poruku preuzeli ili ne, što je za njih jako značajna informacija.
Što se tiče lanaca sreće, dovoljno je da poruku ne prosleđujete dalje. Čest je slučaj da primljenu poruku vaš prijatelj prosledi na adrese svojih prijatelja, pa i vas, tako da svi mogu da vide sve adrese. Na taj način raste broj ljudi koji znaju vašu adresu. Zato koristite “BCC:” (Blind Carbon Copy), umesto “To:” polje za slanje poruke na više adresa. Ako niste obazrivi, time ćete i adrese vaših prijatelja i poslovnih partnera uputiti spamerima, što je sigurno poslednja stvar koju ste želeli.
Spam se prijavljuje Internet provajderu spamera, koji ga zatim može isključiti sa Interneta. Da bi ste prijavili spam, neophodno je da pronađete spamerovog Internet provajdera, što zahteva znanja koja prevazilaze znanja prosečnog korisnika računara.
Na višem nivou, postoje mnogi programi za filtriranje spam poruka na mail serveru. Obično se koristi višestepena zaštita. Prvo, vaš provajder ima sopstveni filter za spam poruke koji možete koristiti. Nakon toga, možete postaviti filter na mail serveru u vašem preduzeću. Na kraju, možete instalirati spam filter na računaru krajnjeg korisnika. Koristeći trostepenu zaštitu, u velikoj meri možete redukovati troškove spama. Često je u okviru spam filtera uključen i detektor virusa u elektronskoj pošti, što je još bolje sa stanovišta bezbednosti. Dok se ne srede pravna pitanja u vezi spama, može se očekivati da procenat spam poruka raste, a samim tim i problemi sa kojima su suočeni obični korisnici.

Zaključak

Dva najmasovnija vida zloupotrebe Interneta (pored širenja računarskih virusa), zloupotreba Interneta od strane zaposlenih i “bombardovanje” SPAM
e-mail porukama, na prvi pogled možda nemaju dodirnih tačaka.
Međutim, to je samo na prvi pogled. Moje iskustvo kao sistem administratora mreže u firmi u kojoj radim, mi govori da ova dva naizgled nepovezana problema, itekako imaju dodirnih tačaka.
U firmi u kojoj radim ne postoji pravilnik ili kodeks ponašanja na Internetu, niti su zaposleni upoznati sa pravilima ponašanja na Internetu (Internet bonton).
Firma nema jasno definisan stav u vezi zloupotreba Interneta. Tako, da je zaposlenima ostavljeno da sami procene i odluče kako će se ponašati na Internetu. Nema sankcionisanja ukoliko dođe do zloupotrebe Interneta.
Posledica takvog stanja su sledeće: veliki broj zaposlenih zloupotrebljava Internet tako što u privatne svrhe pretražuje Internet, piše ili čita e-mail lične prirode, igra igrice na Internetu, posećuje sajtove sa pornografskim sadržajem, skidaju demo igrice i programe, skidaju MP3 muziku sa Interneta, prijavljuju se na razne nagradne igre itd.
Prilikom ovakvih aktivnosti zaposlenih, dolazi do otkrivanja e-mail adresa zaposlenih na način koji sam opisao u predhodnom delu.
Posledice ovakvih zloupotreba Interneta se javljaju u vidu povećanog broja SPAM e-mail poruka koje stižu na firmin e-mail server i zagušuju ga velikim brojem neželjenih poruka. Velik broj e-mail poruka je zaražen računarskim virusima, što dodatno narušava bezbednost sistema.
Pored povećanih troškova koji se izdvajaju za Internet i trošenja radnog vremena zaposlenih na privatne aktivnosti, ovakvi slučajevi štete reputaciji firme, jer takve SPAM poruke (često zaražene virusima) se prosleđuju drugim firmama i pojedincima.
Trenutno nema većeg razumevanja rukovodstva za rešavanje ovih problema. Ništa se ne radi po pitanju uvođenja pravilnika ili kodeksa ponašanja na Internetu, a i same upotrebe računara. Ovakvi problemi se rešavaju samo u slučajevima većih incidenata i uglavnom se prebacuju na sistem administratore, da se oni sami bore sa njima.

Literatura

1. Džon Dramond & Bil Bein: ”Poslovna etika” - Clio, Beograd (2001.)
2. De Džordž Ričard: ”Poslovna etika” - Filip Višnjić, Beograd (2003.)
3. Prof. dr Željko Panian: ”Bogatstvo Interneta” - Strijelac, Zagreb (2000.)
4. ”Nafagas promet” - interno glasilo NIS-Naftagas prometa - članak ”Poslovna etika”, preuzet iz časopisa Delfin menadžer
5. www.cert.hr - “O spamu - Savjeti za zaštitu od spama”
6. www.ekonomist.co.yu - “Zloupotreba Interneta Odbrana i zaštita”, “Produktivnost Veliki brat d.o.o.”
7. www.fon.bg.ac.yu “diplomski rad - Etičke dileme u “cyberspace”-u, Čudanov Mladen”
8. www.pretraga.co.yu - “Kultura komunikacije na Internet-u i njen odnos sa Internet marketingom (Sta je SPAM?)”
9. www.croatiabiz.com - “E-mail marketing”
10. www.infosky.net - “Šta je SPAM?”
11. www.uzice.net/yasi - “Internet bonton”
12. www.mikro.co.yu - “Zloupotreba Interneta donosi glavobolje poslodavcima”

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | HEMIJA I INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi